Ko su "svi ostali"?

21:08 Nepoznati glumac u jevtinom filmu je rekao:"Postoje dve vrste ljudi, oni koji razumeju i oni koji ne razumeju..."
21:09 Poznati glumac u osrednje skupom filmu je rekao:"Postoje dve vrste ljudi, oni koji misle da je za poker potrebna sreća, i oni koji znaju da nije..."
21:10 Po glavi mi se mota da postoje dve vrste ljudi, oni koji piju pivo i oni koji ne piju.
21:11 Cimer mi dobacuje da postoje dve vrste ljudi, oni koji se zadnji smeju i oni koji to ne čine.
21:12 Samo po sebi nameće se da postoje dve vrste ljudi, oni koji se smeju i oni koji se ne smeju.
21:13 Kažu da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu; što će reći da postoje dve vrste ljudi, oni koji su bolesni i oni koji će to biti..
21:14 Kasapin koji živi nekoliko kuća od mene sigurno smatra da postoje dve vrste ljudi, oni koji jedu meso i oni koji ne jedu.
21:15 Reče mi jednom jedan prijatelj da postoje dve vrste ljudi, oni koji peru ruke posle pišanja i oni koji ne peru ruke pre pišanja.

21:16 Za osam minuta uspeo sam da vaspostavim najmanje 256 različitih vrsta ljudi. Koliko bi ih tek bilo da sam se malo više potrudio... Nego, to zapravo i nije smisao ove priče, samo želim da postavim solidan kontraargument svakom ka mi ikad kaže:"Ma, isti si k'o i svi ostali!".

!

Nismo se videli dugo

Za ovih mesec dana, koliko se nisam bavio blogom, ostario sam tačno mesec dana, uprkos tome što se činilo kao čitava večnost. Upravo zbog tog privida osetio sam se kao starac koji neopravdano misli da, samim tim što je mnogo godina iza njega, ima pravo govoriti bilo kome o životu i životnom iskustvu, iako, bez obzira kojim ga je putevima život nosio, nije imao ni teoretsku šansu da, makar gledajući oko sebe, nasluti čitavu beskonačnost potpuno različitih puteva koji pripadaju nekome, ili nikome, na način na koji je njemu pripao jedan. Nije svestan na koliko je sudbina direktno, ili indirektno uticao, ustajući svaki dan iz istog kreveta, radeći iste, ili slične stvari, ponavljajući rituale i stičući navike, odnosno ono što neopravdano naziva iskustvom. Ne može ni da nasluti na koliko je tudjih sudbina uticao, ne zato što je hteo, već samo zbog toga što su se u jednom trenutku preplele sa njegovom. Gazio je travu, sekao drva, zgazio poneku bubu; možda je nekad i čoveka ubio, ali je time podjednako doprineo kosmičkoj harmoniji, koliko i običnim nevoljnim pokretom teranja muve koja mu zuji oko uveta dok sedi i razmišlja šta je sve u životu prošao. Pokušavao je nekada da zamisli koliko je velik kosmos, ali mu je ta slika nestala iz svesti samo zbog toga što nije imala ram, nije imala granicu. Pitao se mnogo puta šta će se desiti sa njim kad umre - da li će se sećati života, da li će se ponovo roditi... I ta mu je slika nestajala iz svesti zbog toga što se vezivao za vreme i gubio u nemoći da sebi predstavi beskonačnost.
Odjednom, u trenucima kada je poželeo da ti kaže nešto pametno i korisno, nekoliko kockica tog maglovitog mozaika se posložilo u njegovoj svesti. Fragment, užasno mali, ali ipak dovoljan da shvati kako, zapravo nema šta da ti kaže.
Nemoj pogledati film "Adaptation", nemoj slušati Tom Waits-a i nemoj ostavljati sebi previše slobodnog vremena, jer je sve što ćeš time dobiti zbunjenost i depresija.

vreme je za novi post

Upravo tako. Međutim, problem je u tome što sam na odmoru i funkcioniše mi jedino vizuelna percepcija, dok je razum i intelekt već neko vreme u stanju hibernacije.
Zato ću, umesto nekakvog palamuđenja, okačiti samo jednu lepu sličicu.
Donau 07.1.2005.

Novogodišnja fora

Došao Deda Mraz u Etiopiju, skupila se oko njega gomila neuhranjene lokalne dečice, a on uzeo jednog od njih, stavio ga u krilo i pitao:
-Sinko, šta želiš da ti Deda Mraz pokloni za novu godinu?
Mali mu odgovara:
-Znate, Deda Mraze, ja nisam jeo ništa već deset dana.
A Deda Mraz na to kaže:
-Eeeee... Nema ručkanja - nema poklona!

Malo lepog vremena...

...Za miša koji ne želi pokisnuti

Nezadovoljan dobijenim, nesrećan zbog izgubljenog...

Koliko sam samo puta želeo da imam nešto što nemam. Kada bih nešto kupio, često puta bi shvatio da mi uopšte nije potrebno.
Gotovo svaki put bio sam prevaren od strane sebe samoga, dajući slobodu potrošačkim navikama ugradjenim u podsvest...
Radi se zapravo o sledećem: Kad nisu u pitanju egzistencijalne potrebe, posao potrošačkog društva je da u vama od mladosti traži i razvija sklonosti. Nije važno da li se radi o trendu, ili bilo čemu drugom, poenta je da vas to nešto interesuje, a da pri tom ne živite od toga.
Radi tih sklonosti bićete voljni da gomilu vremena i novca bacite, ne biste li priuštili sebi kakvo zadovoljstvo, opravdavajući se idejom da je to ono što vas zapravo interesuje i da niste nikakav rob potrošačkog društva.
I svaki put ćete, kupujući ovo ili ono, zapravo kupiti sebi novi komad samoće. Vremenom ćete se sve manje smejati i, na koncu, to ćete shvatiti tek kada ne budete mogli natrag.

Srećan vam Novogodišnji Šoping.
C U next year...

Deveti zivot Dimitrija Panajotovica

Dimitrije Panajotovic je bio moj komsija iz broja 8.
Upravo toliko puta je na volseban nacin izvukao zivu glavu iz sigurne smrti u koju su ga konstantno terali njegovi pokusaji da, igrajuci se sa alhemijom i fizikom, proizvede nekakvo epohalno tehnicko dostignuce. Na taj nacin je i zaradio nadimak "Macak", koji je prezirao kao sto je prezirao i sve ostalo sto ima veze sa praznoverjem.
Nekako je Dimitrije, razmisljajuci ko zna o cemu, dosao na ideju da konstruise teleporter. Analizirajuci funkcionisanje mikrotalasne pecnice dosao je do ideje kako bi je mogao upotrebiti za te svrhe. Uradio je nekoliko izmena, dodao poveci transformator i sve to ugradio u stari orahov orman koji mu je ostavila u nasledje pokojna majka, verujuci da ce znati na pravi nacin da ga napuni...
Problem gospodina Dimitrija je bio taj sto je za svaki pokus zrtvovao sebe, verujuci da ne ume da pogresi. Tako je bilo i ovaj put.
Usao je gospodin Dimitrije u teleporter, povukao rucicu i pretvorio sebe u tepsiju bureka.
Malo kasnije, u kucu je usao Milenko, radnik elektrodistribucije, koji je , ponesen mirisom, odlucio da prekrati muku i pocasti se parcetom vruceg bureka.
Sve bi bilo u redu da u njemu nije pronasao manzetnu gospodina Dimitrija. Istraga koja je usledila, utvrdila je da je gospodin Panajotovic, zapravo, konstruisao uredjaj za integraciju bureka, koji radi na sledecem principu: Modifikovani mikrotalasi proizvode efekat fotosinteze gradeci, pritom, zbog velikog intenziteta, polimerne molekule skroba, visoki napon na kom funkcionise uredjaj privlaci vlagu iz vazduha i, u kombinaciji sa skrobom, proizvodi testo. Na vama je samo da dodate fil, i eto bureka.
Ovaj uredjaj je kasnije iskoriscen u kosmicke svrhe, za racionalizaciju mase zaliha na svemirskim stanicama i putovanjima.
A gospodin Panajotovic je ipak bio nekakav macak.

Ksendzo, hvala za ideju.